Navigacija
Italijanska kompanija za proizvodnju obuće GEOX, otvorila je svoje pogone u Vranju krajem januara 2016. godine. Ukupna vrednost investicija je iznosila 15,8 miliona evra, a po izjavama čelnika ove kompanije, predviđeno je bilo da se u nju zaposli 1.250 radnika koji bi godišnje proizvodili 1.250.000 pari cipela namenjeno zemljama koje se nalaze u hladnim područjima.
Svečanom otvaranju su prisustvovali premijer Srbije Aleksandar Vučić, ambasador Republike Italije u Srbiji Đuzepe Manco i još mnogo drugih zvaničnika.
Vlada Republike Srbije je ovaj projekat subvencionisao sa 11.25 miliona evra odnosno sa 9.000 evra po svakom otvorenom radnom mestu. Prethodno je uloženo još 5 miliona dinara za uređenje zemljišta u industrijskoj zoni Bonuševac, što je bio preduslov za izgradnju ove fabrike u Vranju. Vlada Republike Srbije omogućila je GEOX-u da za početak poslovanja bude oslobođena plaćanja svih dodatnih naknada.
Međutim, dolazak ove velike kompanije nije dočekano s oduševljenje od strane domaćih proizvođača obuće koji tvrde da država izdvajanjem velikih subvencija za strane ulagače i stvaranjem ambijentalnih uslova za njihovo poslovanje, uništava one fabrike koje je sama gradila, prevashodno misleći na “Koštanu” – Vranje koja je bila uzor i u onoj velikoj državi kada se priča o ovoj branši.
I na posletku, za svega osam meseci GEOX-ovog poslovanja, u javnost je procurela vest o drastičnom kršenju radnih prava koja su propisana “Zakonom o radu” Republike Srbije. Anonimne prijave radnika odnosile su se u početku na nepoštovanje osmočasovnog radnog vremena. Radnicima je dozvoljeno samo dva odlaska u toalet u toku radnog vremena. Poslodavac je radnicima predlagao da svoje fiziološke potrebe vrše u pampers pelene kako ne bi napuštali radno mesto. U fabrici je zabranjeno sindikalno organizovanje, a radnici su izloženi svakodnevnim vređanjima i ponižavanjima. Uslovi za rad nisu adekvatni, jer nema provetravanja u halama, a zbog visoke temperature, isparenje lepka je velika. Radnici često padaju u nesvest od iznemoglosti, a nakon intervencije hitne pomoći, moraju da se vrate na radnu liniju i da odrade svoju smenu do kraja. Prekovremeni rad se često ne plaća pa su radnici primorani da svoja prava potraže pred nadležnim institucijama – kaže se u izjavi Ranke Savić, predsednice asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
Ovih dana oči Srbije su uprte u Vranje, gde su radnici nakon osam sati rada, demonstrativno pogasili mašine i naj taj način rekli poslodavcu da ne žele da rade prekovremeno bez novčane nadoknade. Da bi se zaposleni zastrašili, otkaz je dobila radnica Gabrijela Krstić koja se javno požalila rukovodstvu ove firme na neljudske uslove rada u ovoj kompaniji. “Dobila sam otkaz zato što sam javno iznela svoj stav i nezadovoljstvo koje su delili i ostali radnici Geoxa, prvo o prekovremenom radnom vremenu, prošle godine radili smo po devet, dešavalo se i 10 sati“, kazala je Krstić.
U Srpskoj, vladajućoj ekonomskoj politici, kao i u retorici premijera i njegovih ministara nikad se ne propušta ni jedna prilika da se okrive oni najugroženiji, sa najmanje moći, za probleme u kojima se država nalazi.
Pa tako u ministarstvu rada i socijalne zaštite za sada ne žele govoriti o ovom slučaju i ako je evidentno da je u pitanju očigledno kršenje radnih prava. Ministar Aleksandar Vulin kratko je rekao da je Inspekcija rada u Geoxu i da se provjeravaju navodi radnika.
Mišljenje premijera nismo imali prilike da čujemo ovih dana povodom štrajka radnika u “GEOX-u”, ali sumnjamo da se bitno razlikuju od onog od pre par meseci kada je u Yuri održan petnaesto-minutni štrajk povodom slobodnih dana za verske praznike, seksualnog zlostavljanja radnica i vesti da se radnicima od strane rukovodstva predlaže da fiziološke potrebe vrše u “pelene” kako posao ne bi trpeo. Podsetićemo da je premijer tada rekao: “Smatram da je sve što se ovih dana dešavalo u toj fabrici, mislim na protest radnika, trebalo da bude tiše i da se ne vodi kampanja protiv investitora, pogotovo što hoćemo još investicija iz Južne Koreje“. Naravno nigde ni spomena o zaštiti prava radnika već samo o zaštiti kapitala i interesa stranih kompanija.
Zanimljiv komentar o sve većem nezadovoljstvu građana Srbije imao je i ministar finasija Dušan Vujović, još januara meseca ove godine kada je na sednici Socijalno-ekonomskom savetu poručio lekarima, ali i zaposlenima u prosveti i kulturi da ako im se ne sviđa u Srbiji, slobodno nađu drugu državu!
