Navigacija
Dolazim iz Zrenjanina, nekada velikog industrijskog, a sada devastiranog grada, u kojem je uništeno 52 fabrike i ugašeno oko 60.000 radnih mesta – ovim rečima je započela svoj govor Milica Lupšor na šestom protestu protiv nelegalnog rušenja objekata u Savamali pred više hiljada građana.
Strah i beznađe su se uvukli u svaku poru mog grada. Deo sam reke nezaposlenih, onih koji pokušavaju da radom na crno prežive, i dobro sam upoznata sa terminom “prekarni rad”. Ali u sličnom su položaju i oni koji imaju sreće da su zaposleni, jer smo svi mi poniženi, potlačeni, diskriminisani, u stalnom strahu da li ćemo i sutra raditi. Poslodavci nas izrabljuju na najbrutalniji način, vređaju nas, teraju nas da nosimo pelene, crvene trake, oduzimaju nam od plate sve gubitke i sopstvene loše poteze, namiruju kredite od naših zarada. Mnogi od njih ne uplaćuju redovno socijalno i penziono osiguranje, kasne sa isplatama zarada, uskraćuju nam pravo na dnevni, sedmični, godišnji odmor… I sve radnice i radnici u Srbiji ćute, jer je strah od nesigurne sutrašnjice veliki, bolje i ta mala suva korica hleba koju nam udele, nego dići glas, i ostati i bez nje. I svako se trudi da izdrži, jer će pravda i istina izaći na videlo, neko drugi će ustati i uzeti nas u zaštitu… Ali ko da nas uzme u zaštitu? Vlast koja dozvoljava sve ovo, pa i još mnogo toga goreg? Vlast koja kaže da treba da ćutimo, jer nam strani investitori, neće doći ako nismo najposlušniji, najtrpeljiviji, najjeftiniji? Vlast koja ruši noću? Vlast koja kontroliše policiju, tužilaštvo, sudstvo? Vlast koja urušava pravo na slobodnu misao, uništava školstvo i zdravstvo? Naravno da neće!
I zato dižem glas u ime svih poniženih, potlačenih, diskriminisanih, protiv terora i straha. Dižem glas u ime prava svakoga od nas da ima tri obroka na stolu, da radi u uslovima dostojnim čoveka, da se leči i obrazuje. Dižem glas protiv pelena i crvenih traka, rada na crno, hladnih hala zimi i vrelih leti, normi koje se teško mogu postići, 8-časovnog radnog vremena koje traje 10 ili 12 sati… Dižem glas protiv toga da tehnolozi i profesori rade na njivama fizičke poslove, a neobrazovani i nesposobni sede u foteljama i donose odluke. Dižem glas protiv poslodavaca koji prete otkazima ako zatražite zaostalu zaradu, sedmični ili godišnji odmor, mladim ženama ako ostanu u drugom stanju. Dižem glas protiv korupcije, tajkunizacije, političkog zapošljavanja. Dižem glas protiv prodaje zemljišta, voda i svih prirodnih resursa važnih za opstanak zemlje.
Prekinimo sa ćutanjem i povijanjem glave, pobedimo strah i pokrenimo se. Ujedinimo se i izađimo na ulice, pokažimo da smo sposobni da se izborimo za promene, za život dostojan čoveka. Ne dozvolimo da udave Srbiju – apelovala je na građane Srbije, Milica Lupšor aktivistkinja zrenjaninskog Udruženja za radna prava žena “ROZA” i članice Levog samita Srbije.
