Navigacija
Zašto treba da studenti i profesori budu ispred Filozofskog u sredu u 5 do 12?
Zbog crnih rupa koje se šire.
Povod za skup je progon profesora i novinara Dinka Gruhonjica.
Prva crna rupa je akademska zajednica koja uživa u svojoj uljuljkanosti, analizama i interpretacijama. Umesto istorije radničkih borbi, predavaće se socijalno preduzetništvo.
Iako akademska zajednica ćuti kada se van nje dešava linč i progon neistomišljenika jer tada nisu ugrožene njihove osvojene pozicije, za pohvalu je da su uputili poziv za skup podrške Dinku za SREDU, i nije ništa iznenađujuće da će odron u vidu parlamenta i onih delova akademske zajednice koja je za vlast napraviti kontraskup u četvrtak.
Filozofski fakultet nije nikakvo stratište slobodne misli, progresivnih ideja, naprotiv, desnica ima uporište gotovo na svim katedrama. Nikad nisam bila načisto da li desničara ima više ili su samo glasniji, upavo jer su drugi skriveni u katakombama Filozofskog, retki su oni koji reaguju na društvena zbivanja i imaju aktivnosti van akademije.
Od fizičkog obračuna, a svi ga dobro pamtimo, kada su pripadnici Nacionalnog stroja upali na tribinu, a tadašnja “demokratska” vlast nije baš puno uradila da se isti ne kamufliraju i nastave da žive i dalje, do danas, stvari su se kretale istom putanjom. Uglavnom satkani od studenata istorije, takvi tipovi se i dalje štancuju na Fakultetu odgojeni u “okvirima nacionalne istorije Srba”.
Tako sam, već na prvoj godini sociologije, na predmetu Interaktivna pedagogija, shvatila da na Filozofskom dominira fašisoidna struja profesora čiji produkt možemo i sad da vidimo – sačinjena od oduvek nacionalista, koji su svoje mesto pod suncem našli devedesetih / dvehiljaditih, i od onih koji su svoju komunističku istoriju skrivali ili je se odricali, najčešće tako što bi se predstavljali kao disidenti. Dok sam, naivno optimistična, izlagala “Slobodnu decu Samerhila”, u nadi da ćemo raspravljati o pitanju porodice, slobode, seksualnosti, doživela sam to da studenti treće godine sa odseka istorija, koji slušaju sa nama predmet, ustanu, negoduju, dobacuju mi pogrdne reči uz naravno “pederski lobisti”. Profesorica je prekinula predavanje. Isto se desilo mojoj koleginici Anji, koja je izlagala jedno istraživanje o pravu Roma na obrazovanje. O tome šta su dobacivali nećemo u detalje, koleginica je uplakana sišla sa bine, čas je prekinut. More je primera zataškavanja seksualnog uznemiravanja, raznih neetičnih postupanja, što prema studentima/kinjama, tako i međusobno. Ko zna koliko još nasilja se desilo od desničarskih grupa, da sam ih potisnula i zaboravila.
Druga crna rupa na Fakultetu jeste parlament, uvek utočište hulja. Ne bi me čudilo da i dalje jašu, mojoj generaciji poznati jahači “zakintaši” – od Zakintos, all inclusive. Setimo se naše blokade fakulteta, kada nas je prodekanka za nastavu Isidora, fotoaparatom, svako lice ponaosob, zabeležila jer smo “pitali đe su naše pare i odakle nam pare” i zahtevali besplatno obrazovanje. Tada su joj, upravo članovi parlamenta, tada članovi DS/LSV i ostalih, a danas članovi SNSa, pomagali u nameri da razbiju otpor. Profesori, bar sa moje katedre, su ćutali, u najbolju ruku. Neke njuške iz parlamenta vidim na RTV Vojvodini u emisijama, dnevnicima, kako se šepure sa upravljačkih pozicija. Jedna njuška, koja je ušla u obračun sa studentima koji su protestvovali pre deset godina, mislim da se pojavila i kao branitelj grafita mržnje na Dinkovoj zgradi.
Treća crna rupa su politički neistomišljenici, ali ne oni na koje mislimo na prvi mah kada se pomene Dinko.
“CNN, to ti je N1, nato lobisti…i NDNV uzima pare od EU, zapadnog imperijalizma, može da drže na Autonomiji petokraku kad su liberali koji sisaju zapadne fondove” jedan je tip argumenta. Drugi tip argumenta je često samo nastavak ili prethodi već navedenom, “da je srbomrzac, autonomaš, autošovinist i jednostrano gleda na stvari jer…..zastupa interese Zapada, mrzi Rusiju i Kinu i sve što je pravoslavno, srpsko.” Ovo budu argumenti zašto ne treba podržati Dinka, niti progon drugih novinara.
Mogu da se ne složim sa nekim stvarima koje se objave na sajtovima Autonomija / Voice. Mogu da kažem da se sa interpretacijama nekih društvenih zbivanja uopšte ne slažem. Isto, mogu da kažem da moji tekstovi nisu nailazili na cenzuru već su baš na tim sajtovima puštani u etar, iako se možda neko od urednika nije slagao sa napisanim i u suprotnosti su sa pro-EU/NATO politikom.
Da li je Rokfeler uticao na to da li će se objaviti tekst o katastrofalnim uslovima rada u nemačkom Draxlmaieru? Ne, tekst je izašao 2015. Jedan primer. Isto kao što su se objavljivali tekstovi o robovskom radu u Ling Longu i objavljeni na VOICE-u.
Desnici i šovinističkoj levici je veći problem što se objavi tekst o logoru u Stajićevu koji je postojao u toku rata devedesetih, gde su držani logoraši iz Hrvatske, ili o Kosovu, nego što im crkva restitucijom uzima javnu imovinu, pa isto zemljište, zgrade i placeve prodaje tajkunima, istim onim kod kojih rmbaju za bedne pare.
Postoji još jedna stvar – da informacije o novcu koje dobija neko nisu javno dostupni kroz transparentne finansijske izveštaje, kako bi NS.uživo kao i ostale horde došli do tih podataka?
Već je tu pitanje, gde su finansijski izveštaji svih onih koji su ko vrane skočili da graču na Dinka? Kako se finansiraju razne desničarske organizacije? Videli smo juče, navijače finansira Veliki šef sa ministrom finansija. Kako se finansiraju druge organizacije, antiimperijalističke, četnolevica?
Zbog širenja crnih rupa i progona neistomišljenika sa televizije, radija, biblioteka, muzeja, škola, nastavite niz, treba biti u sredu u Novom Sadu ispred Filozofskog.
Piše: Tara Rukeci Milivojević
* Stavovi izneti u tekstu su isključivo stavovi autorke, ne nužno i organizacije ZSF.
